O PROBLEMIMA KOJI NAS VODE STRUČNJACIMA ZA PSIHOLOŠKU POMOĆ

Kako da znam da li treba da se obratim stručnjacima za psihološku podršku?

Da bismo odgovorili na ovo pitanje, prvo bi trebalo da damo kratak osvrt na to ko su sve bili klijenti psihologa, psihijatara i psihoterapeuta u prošlosti. Davnih dana, pogodnim klijentima su se smatrali pacijenti oboleli od teških psihotičnih poremećaja i istorijski gledano Krepelin je najvažniji za stavljanje ovih pacijenata u fokus interesovanja. Pojavom Sigmunda Frojda fokus se pomera na normalne neurotične pacijente. Konačno, kada Sas počinje da govori o problemima življenja kao o razlozima da se pojedinac obrati stručnjaku za psihološku pomoć, polje rada stručnjaka koji se bave psihičkim životom pojedinaca se znatno menja. I danas postoje klijenti iz prve i druge skupine koju smo spomenuli, ali oni, po nekim procenama čine samo četvrtinu učesnika terapijskog rada. Drugu četvrtinu čine stručnjaci koji kroz terapijski proces prolaze u sklopu svoje edukacije za psihoterapeute. Ostatak, odnosno polovina odlazi upravo na klijente sa problemima življenja. Dakle, danas se stručnjacima za psihološku pomoć obraćaju uglavnom ljudi sa svakodnevnim problemima, koji žele da unaprede svoj život.

Kakvi su to problemi koji nas vode do traženja stručne pomoći?

Kao što je Sas rekao, to su problemi življenja – interpersonalni odnosi, izbor zanimanja, razvod, seksualna disfunkcija, hronična bolest... Dakle, u mnogim stvarima iz svakodnevnog života može se videti motivacija koja nas vodi do traženja stručne pomoći. Međutim, postoji još jedan razlog, principijelni, koji može biti motivator, a koji je karakterističan za filozofiju življenja današnjih ljudi. Naime, savremeni čovek teži jednoj svestranosti, kompletnosti, teži tome da upozna sebe, da se stalno sobom bavi i kvalitet života uvek, iznova podiže na viši nivo, te otuda interesovanje za psihoterapiju i savetovanje.

Stručna pomoć kod osoba obolelih od malignih bolesti

Pored svakodnevnih problema koje osoba ima, nju dodatno muče i problemi vezani za bolest – susreće se sa brojnim zahtevima da promeni neke svoje dugogodišnje navike življenja, prolazi dugotrajne i iscrpljujuće tretmane, suočava se sa raznim strahovima koje pojava bolesti donosi...

Koje su dobiti od stručne pomoći?

Cilj obolele osobe je uvek ozdravljenje. Psihološka pomoć i podrška zasigurno mogu da služe tom cilju. Kada sa stručnjakom reši ono što je na psihološkom planu muči, obolela osoba onda svoju energiju može da usmeri na sve ono što joj je u procesu lečenja važno. Na taj način, tražeći pomoć, obolela osoba zapravo pomaže sebi, jer razrešenje konflikta na jednom planu, psihološkom, osobi omogućava da se sa više snage uhvati u koštac sa drugim, zdravstvenim problemima koje ima. Takođe, stručnjak kog obolela osoba odabere može biti veoma važan izvor podrške i optimizma, što procesu lečenja svakako može samo doprineti u pozitivnom smeru.

http://www.facebook.com/psiholog.jelena.milosevic

ŠTA JE OPTIMIZAM I KOJA JE NJEGOVA ULOGA U PROCESU ONKOLOŠKOG LEČENJA?

Šta je to optimizam?

Koncept optimizma obično se odnosi na jednu trajniju dispoziciju osobe, njenu sklonost da pre očekuje da će se dobre stvari desiti u životu nego loše. Čak i onda kada optimističnoj osobi životne okolnosti ne idu na ruku, ona će očekivati pre pozitivan, nego negativan ishod te situacije. Pored ove trajnije crte, autori govore o postojanju situacionog optimizma – kada se u konkretnoj životnoj situaciji očekuje ishod koji je povoljan po nas.

Zašto nam je optimizam važan?

Kada verujemo da će se razne životne nedaće odvijati tako da je njhovo razrešenje pozitivno po nas, mi u neku ruku sebi automatski postavljamo cilj. U ovom slučaju cilj je upravo pozitivno razrešavanje datog problema. Kada generalno očekujemo pozitivan ishod mi zapravo ulažemo dodatnu snagu i aktivno tražimo prilike da preokrenemo naizgled loše okolnosti u dobre. Upravo je to suština optimizma! „Verujem da će se sve lepo razrešiti“, zapravo znači „Verujem da ću svojim delanjem stići do cilja“!

Slični pojmovi

U psihologiji postoji još jedan pojam koji je veoma sličan, a to je samoispunjujuće proročanstvo. Ono se najjednostavnije može opisati na sledeći način. Kada osoba treba nešto da razreši i veruje da u tome neće uspeti, ona već u startu „digne ruke“ od cele stvari i prepusti sve slučaju. Na kraju, pomalo i zadovoljno primeti da je još u startu znala da neće uspeti. Na primeru studenta najlakše je uvideti ovaj mehanizam. Kada ne veruje da će položiti ispit, student u startu ulaže manje napora u njegovo spremanje (ili nimalo). Razume se, da na ovaj način ispit ne može da položi, a ono što nakon svega kaže jeste da je znao da će se to desiti. Kada stvari drugačije sagledamo, nije naš student vidovnjak koji je unapred znao šta će mu se u budućnosti dogoditi, nego nije učio, te je na taj način pomogao svom proročanstvu da se ostvari.  

Još jedan pojam koji je veoma srodan jeste takozvana pozitivna spirala. Ona se odnosi na pozitivan uticaj postojanja smisla i svrhe života na zdravlje i snagu osobe. A onda kada doživljavamo da smo fizički jaki, to povratno deluje na psihološko blagostanje i eto pozitivne spirale, odnosno reciprociteta uma i tela.

Istraživanja

Svim prethodno spomenutim pojmovima psiholozi su se ozbiljno pozabavili kroz istraživački rad. Može se reći, najuopštenije, da su se u velikom broju istraživanja mogle videti veze između optimizma, odnosno očekivanja pozitivnog ishoda, te brzine oporavka posle različitih vrsta bolesti (koronarne bolesti, različitih vrsta karcinoma...)

Kako primeniti u svakodnevnom životu ova saznanja?

Ne brinite se ako inače niste neki optimista. To ne znači da ste osuđeni na neuspeh (kao što smo spomenuli, postoji optimizam vezan i za konkretne situacije, a ne samo onaj trajni).

Da biste aktivno učestvovali u procesu lečenja, koje svakako nije jednostavno i koje zaista zahteva veliku snagu i upornost, probajte da sebi postavite neke manje ciljeve do kojih ćete lakše doći. Neka to prijatno osećanje da ste u nečemu što ste zacrtali, i uspeli, bude polazna osnova za neki sledeći, veći cilj, sve dok ne stignete do onog najvećeg – ozdravljenja. Da budemo još precizniji. Ovu priču o pozitivnoj spirali, odnosno o svrsi i smislu života možemo spustiti na nivo svakodnevice. Onda, zapravo, dobijamo kratkoročne spirale, ili manje ciljeve koje smo spomenuli – dobre navike u pogledu ishrane, vežbanje, izbegavanje preteranog konzumiranja alkohola i cigareta, negovanje odnosa sa ljudima koji su nam važni, odmaranje i dobar san... Drugim rečima, ono što možete da uradite jeste praktikovanje svih onih ponašanja koja promovišu zdravlje. Konačno, kada svakodnevno ispunjavate ove male ciljeve, shvatićete da, ustvari, ulažete u svoje življenje, u pozitivan ishod kada je vaše zdravlje u pitanju.

http://www.facebook.com/psiholog.jelena.milosevic

KARCINOM KAO ŽIVOTNA KRIZA

O krizi

Kriza je veoma značajan pojam u oblasti psihologije. Pod njom se obično podrazumeva postojanje neke vrste neravnoteže, nesklada, disbalansa, između onog što nam životne okolnosti donose i onoga što smo mi u stanju da prevladamo. Onog trenutka kada zahtevi prevaziđu naše snage nastaje kriza.

Jedan od mogućih načina sagledavanja krize jeste veoma jednostavna podela, u zavisnosti od toga kakve su to životne okolnosti krizu izazvale. U tom smislu, možemo govoriti o razvojnim i akcidentnim krizama. Razvojne su one koje se očekivano javljaju tokom rasta i razvoja ličnosti (pubertet, osamostaljivanje, kriza srednjih godina...) dok su akcidentne (lat. accidens, accidere, dogoditi se, desiti se slučajno) one koje se jave iznenada, usled nekog spoljašnjeg događaja koji nismo očekivali.

Na ovom mestu, nama je značajna, upravo poslednja opisana, akcidentna kriza. Ona je dakle, nastala iznenada, neočekivano, pod uticajem jednog snažnog događaja, kakav jeste zasigurno i dijagnoza maligne bolesti. Ovakav događaj sa sobom nosi nastajanje prave pometnje u psihološkom prostoru osobe jer ona nije u stanju da uspešno prevlada zahteve koje joj je nametnula novonastala situacija.

Šta je to što čovek može da uradi?

Pre svega, zavirite u sebe. Pozitivne misli i verovanje u sopstvene snage mogu biti od pomoći. Kada „uključimo“ sopstveno biće to onda znači da smo preuzeli aktivnu ulogu u procesu izlečenja, odnosno u prevladavanju ove krizne situacije.

Onda se okrenite i drugima. Podelite sa osobama koje su vam bliske ono što Vas muči, nemojte kriti to što osećate. Jedino ako znaju kroz šta prolazite ljudi iz vašeg socijalnog okruženja, mogu vam biti od pomoći. Okružujući se ljudima koji vam prijaju i koji su vam važni, činite da vam ljubav, podrška pa i razne neophodno informacije, budu dostupnije. Samim tim povećavate šanse sebi, da se bolje osećate, da dodatno i povratno ojačate svoje unutrašnje snage, kako biste aktivno mogli da se borite.

Za kraj

Uvek imajte na umu da je u kineskom jeziku simbol koji označava krizu sastavljen od dva simbola – jedan znači opasnost a drugi šansu. Probajte da pored opasnosti vidite i svoju šansu! 

http://www.facebook.com/psiholog.milosevic.jelena