Loš saveznik u vožnji

Umor je stanje organizma koje se povezuje sa smanjenom sposobnošću da se dela. On je signal koji nam telo šalje da prekinemo trenutnu aktivnost, bilo da je ona fizička, mentalna ili naprosto stanje budnosti (bez neke posebne aktivnosti). Iako su izazivači umora različiti, posledice su iste-smanjen fizički i mentalni kapacitet da se bude aktivan. On takođe ima i psihološko značenje. Kada smo umorni nemamo energije, nismo “nizašta”, odnosno subjektivno osećamo da nismo u stanju da započnemo neku aktivnost ili da završimo započetu.

Zašto je umor opasan za vozače?

U današnje vreme saobraćaj je veoma opterećen-veliki je broj vozila, ali i pešaka. Vozači  moraju prilagoditi vožnju uslovima u saobraćaju, a takođe voditi računa i o svojim putnicima. Ovi zahtevi posla iscrpljuju. Zato vozač treba da dođe na posao odmoran, jer ako nije, nameće se pitanje kvaliteta vožnje. Smanjena je pažnja, produženo vreme reagovanja, javljaju se problemi sa memorijom, psihomotorna koordinacija postaje loša, smanjena je efikasnost prilikom obrade informacija iz spoljnog sveta. Kada su umorni, vozači imaju problem i sa održavanjem distance sa vozilom ispred sebe. Konačno, može doći do svojevrsnog mentalnog povlačenja iz same vožnje. Ovo povlačenje pažnje nije svesno i planirano, već je pre jedan mentalni automatizam-kada se „isključimo“ i uključimo „auto-pilota“.

Umoran vozač se trudi da ostane budan i da se usredsredi na vožnju tako što, na primer, poveća ili smanji brzinu. Ovakve manevre vozači često koriste kako bi promenili zahteve vožnje. Promena načina vožnje zapravo je pokušaj privlačenja pažnje nečim što je drugačije od uobičajenog.   

Smanjene psihofizičke sposobnosti usled umora i manevri koje vozači preduzimaju da bi ga otklonili, povećavaju rizik u vožnji i verovatnoću udesa!

Koji faktori pojačavaju umor kod vozača?

Umor pojačavaju problemi sa snom-ukoliko se spava manje nego što bi trebalo, a pogotovu ako se to čini duži vremenski period ili ako je kvalitet sna loš-često buđenje te samim tim prekidanje normalnog toka sna.

„Unutrašnji sat“ koji imamo u telu je takođe važan. On diktira kada i koliko nam je potrebno da spavamo, jedemo, varimo hranu, održavamo telesnu temperaturu... Ukoliko poremetimo ove unutrašnje procese koji se po automatizmu dešavaju u našem telu, brže ispadamo iz ritma i brže se umaramo.

Individualne karakteristike su takođe značajne-vozači se među sobom razlikuju (godine, otpornost na stres, porodična situacija...), te su i njihove potrebe za odmorom kao i kapaciteti za vožnju različiti. Medicinska stanja su takođe važna-razne hronične bolesti, upotreba lekova...

Šta preduzeti?

Dobar san je najbolji način da se otkloni umor. „Slušajte“ svoje telo i spavajte onoliko koliko je vama potrebno! Pratite svoj unutrašnji ritam jer je on kod svakog od nas drugačiji. Kada umorni sednete za volan rizikujete i svoj i tuđe živote. Nemojte konzumirati alkohol, energetske napitke i bilo koju vrstu psihoaktivnih supstanci pre i u toku vožnje. Izbegavajte konflikte jer oni narušavaju vaš emotivni sklad, iscrpljuju energiju, te pospešuju umor. Budite fizički aktivni i hranite se zdravo. Kada ste odmorni i zdravi bićete otporniji na svakodnevni stres na poslu i imaćete manje problema u vožnji. Drugim rečima, bićete srećniji i zadovoljniji sobom.

Jelena Milošević, psiholog

izvor: http://www.gsp.rs/novine/maj%202012.pdf

Da li su emocije logične?

Emocije su izraz koji često koristimo u svakodnevnom životu. Ipak, one imaju mnogo različitih značenja koje im ljudi pridaju, pa i nije uvek jasno šta ih sve karakteriše.

Ono što je najosnovnija karakteristika emocija jeste da su one uvek neodvojive od onoga ko oseća. Takođe, one su uvek reakcija osobe na neki događaj. Drugim rečima, kada se nešto u našem okruženju promeni, mi uvek težimo da uspostavimo sklad između toga što se dogodilo i svog unutrašnjeg bića. Upravo su emocije te koje služe adaptaciji, prilagođavanju našeg bića na promenu. Međutim, neće sve promene sredine biti okidač da se u nama pokrenu emocije. Jedino događaji koji se opažaju kao važni mogu podstaći osobu da doživi emociju. Dakle, emocije uvek imaju neku pozadinu, odnosno iza njih uvek stoji neki događaj, procena i vrednovanje tog događaja. Odnosno, emocije su logične jer iza njih uvek stoji neka logika pojavljivanja! Zato se može reći da su uvrežena mišljenje o emocijama kao o iracionalnim kategorijama, netačna. Drugim rečima, emocije su uvek logične za onoga koji oseća.

Razni su događaji na koje možemo reagovati. Oni su nekada u spoljašnjem svetu, a nekada u nama samima. Upravo ova druga vrsta događaja zna da nas zbuni, baš zbog tog kvaliteta da je drugi ne mogu opaziti. Međutim, ova vrsta podsticaja je uobičajena i normalna. Tako se često rastužimo kada se setimo nekog kog smo izgubili ili osetimo sreću kada prizovemo sliku nekog radosnog događaja, kada smo, na primer, primili nagradu. U trenutku javljanja emocije, događaj se nije desio u spoljašnjoj već u našoj realnosti. Ako doživite emociju na osnovu svog unutrašnjeg sveta, ne brinite se, to je normalna reakcija ljudskih bića.

Jasno je da će od nas samih, od naših pređašnjih iskustava, uverenja, stavova, zavisiti koje ćemo događaje opažati i kojima ćemo pridavati značaj. Zato se i međusobno razlikujemo u emocionalnom reagovanju. Drugim rečima, jedan isti događaj ne mora izazvati emocionalne reakcije kod različitih posmatrača, ili može izazvati različite reakcije. Takođe, različiti događaji mogu da dovedu do istih emocija.

Da zaključimo. Emocije se ne doživljavaju uvek, već samo kada nam je nešto važno. One uvek imaju neku logiku koja stoji iza njihovog pojavljivanja. Njih može da izazove događaj iz spoljašnje realnosti ali i iz našeg unutrašnjeg sveta. Uvek kada se jave, emocije imaju funkciju da nam pomognu da se prilagodimo na nešto, da prevaziđemo nesklad između događaja i našeg unutrašnjeg bića.

Jelena Milošević, psiholog

izvor: http://www.gsp.rs/novine/novembar%202012.pdf

MALI TRIKOVI PROTIV VELIKOG STRESA

Život u današnjem svetu je veoma stresan, a ljudi napeti i zabrinuti. U stalnoj smo žurbi da obavimo sve poslovne obaveze, posvetimo se porodici, ljubavnom životu, prijateljima... Zbog mnogobrojnih zahteva često zaboravimo da uradimo nešto za sebe što svakako negativno može uticati na naše zdravlje i osećanje opšteg blagostanja. Na sreću, postoji nekoliko vrlo jednostavnih stvari koje nam mogu pomoći da se opustimo, budemo zadovoljniji i učinimo naš život zdravijim. Predstavljamo neke:

Dišite „stomakom“. Ovaj disajni obrazac usporava disanje, samim tim i srčani ritam. Drugim rečima dovodi vas u stanje relaksacije, koje je potpuno suprotno stanju stresa. Dišite lagano, nemojte žuriti. Nije neophodno disati duboko, bitan je ritam. Takođe, važan je način izdisaja-izdahnite potpuno. Udahnite na nos a izdahnite na usta. Zauzmite neki udoban položaj, u krevetu ili fotelji, i stavite ruku na stomak. Videćete kako se vaš stomak podiže a sa izdahom spušta, gornji deo grudi ne pomerajte. Udisanje neka traje četiri sekunde (brojite u sebi) a zatim izdah šest sekundi. Ponovite postupak nekoliko puta i usmerite pažnju isključivo na disanje. Ovu jednostavnu vežbu ponovite svakog dana, jedan period, da bi se proces automatizovao. Kada to postignete moći ćete da ga primenjujete u svim situacijama u kojima želite.

Razmenjujte zagrljaje. Ljudima je veoma važan dodir. Ne moramo čekati stanje uznemirenosti da bismo nekog zagrlili ili dobili zagrljaj. Ovu vrstu razmene možemo praktikovati svakodnevno. Ona je važna zato što znači više od dodira-pokazuje bliskost, ljubav, podršku.

Živite sada i ovde. Važno je razmisliti o prošlim događajima i praviti planove za budućnost. Međutim, mi često upadamo u zamku opterećenosti onime što je bilo ili će biti, pa zaboravimo na trenutak u kome se nalazimo i propustimo mnoge divne momente pretrpani raznim brigama. Obratite više pažnje na svoje okruženje i na ono što vi trenutno mislite o njemu. To će vam pomoći da budete više svesni svoje sadašnjosti i da u njoj uživate.

Pohvalite sebe. Budite ljubazniji prema sebi. Umesto da se stalno kritikujete zbog toga što nešto niste stigli da uradite, pohvalite sebe za sve što ste uspeli uspešno da završite. Na taj način ćete uvideti da postoji mnogo razloga da budete zadovoljni sobom. Samokritičnost jeste važna za razvoj i napredak, ali podjednako je važna i samopohvala.

Volite sebe. Najčešći doživljaj ljudi jeste da ste sebični ako volite sebe i da nećete imati dovoljno ljubavi za druge. To je sasvim pogrešno. Istina je da ako volite sebe i o sebi vodite računa, bićete u stanju da se pobrinete i za druge.

Preuzmite kontrolu. U životu ima mnogo stvari koje su van naše kontrole. Ova činjenica često i jeste izvor stresa. Međutim, ima stvari koje jesu u našoj moći. U našim rukama je način ishrane koji praktikujemo, naša fizička kondicija kao i dužina sna. Drugim rečima, postoje stvari na koje možemo uticati a koje su veoma važne za naše osećanje blagostanja. 

Jelena Milošević, psiholog

izvor: http://www.gsp.rs/novine/januar%202013.pdf

Zamke energetskih napitaka

Svedoci smo da su energetska pića sve popularnija poslednjih desetak godina. Mogu se naći u raznovrsnim, privlačnim ambalažama, različitih ukusa. Nekada se uzimaju samostalno a nekada u kombinaciji sa drugim pićima. Poruka proizvođača je, međutim, uvek ista – ako ste umorni, a želite da ostanete budni častite se jednim energetskim napitkom. Njih obično prate reklame koje promovišu snagu, smelost i izdržljivost, nekada do ekstremnih granica – kako jedna reklama kaže, ovi napici daju krila.  

Energetski napici u sebi sadrže visoku koncentarciju šećera i kofeina, mnogostruko više od kafe. Njihova preteča su različite vrste „Cola“ napitaka koje obiluju kofeinom, a za koje možemo reći da su „prikriveni“ energetski napici.

Oni u trenutku mogu podići budnost i raspoloženje. Međutim, ova „čista“ energija deluje kratkoročno, jer u ovakvim napicima ne postoje drugi sastojci, kao na primer proteini, koji bi delovali na dugoročnije održavanje nivoa energije. Drugim rečima, kad se „sagori“ uneta energija, organizam se vraća na početni nivo vrlo brzo, a često i ispod njega. Energetska pića nam daju energiju „bez pokrića“. Umoran organizam sa prividnom snagom koju je dobio iz napitka, suočava se sa naporom za koji ustvari nije spreman. Jasno je da je ovakvo stanje opasno!

Ukoliko se popije više ove tečnosti može doći do povećanog nemira, nervoze, razdražljivosti. Tada je pažnja rasuta, pokreti preterani, loše kontorlisani, nekoordinisani. Takođe, može doći do nepravilnog ili ubrzanog rada srca, povišenog krvnog pritiska, koji dalje može usloviti pojačan strah sličan onome kod napada panike, sa pojavom crvenila na licu. Krajnje posledice mogu biti trovanje kofeinom, depresija, manija i dugoročna nesanica. Može se reći da su neke posledice konzumiranja energetskih pića slične pijanstvu.

S obzirom na zahteve koji se postavljaju pred vozače javnog gradskog prevoza, lako je zaključiti da ovakva vrsta potpore budnosti i pažnje nije blagotvorna. Može čak biti i opasna. Neispavan i umoran čovek, dodatno rastresen i uznemiren susptancama koje je uneo u svoje telo, je opasan vozač. On je nervozan, agresivan i sklon da donosi pogrešne i nerealistične procene. Na taj način može ugroziti svoju bezbednost, kao i bezbednost putnika i drugih učesnika u sobraćaju. 

Po rezultatima nekih istraživanja, kod vozača je zabeleženo odloženo vreme reakcije posle uzimanja energetskog napitka. Mogu se osećati još pospanijm nego što su bili, sa očiglednim padom koncentracije. Stalnim uzimanjem se stvara tolerancija na kofein, te su svaki sledeći put potrebne jače doze kako bi se osetilo dejstvo, kao i kod mnogih lekova i supstanci kod kojih se stvara zavisnost.

Da bi vozač ostao zdrav i osigurao maksimalno bezbedne uslove za sebe, putnike i ostale učesnike u saobraćaju, valjalo bi da dolazi odmoran i naspavan na posao. Životni stil koji promoviše zdravlje i odmerenost, može pomoći da se i pored visoke stresogenosti posla očuva blagostanje vozača.

Odmorite se i naspavajte! Nemojte koristiti energetske napitke kao zamenu! Čuvajte svoje telo i svoje zdravlje jer ćete se tako bolje osećati. Samim tim bićete pre u stanju da se izborite sa kompleksnim zahtevima koji se pred vas stavljaju u saobraćaju. A ako uživate u kofeinu neka to bude umereno konzumiranje kafe sa vama dragim osobama, naročito zato što je ovaj obred ispijanja kafe važan u našoj kulturi kao način negovanja socijalnih kontakata.


izvor: http://www.gsp.rs/novine/april%202012.pdf

ŠTA (NI)JE PROFESIONALNA ORIJENTACIJA

Iako je sam naziv profesionalne orijentacije (ili PO) poznat, često nije sasvim jasno na šta se on zaista odnosi. 

Cilj ovog teksta je da predstavi, najuopštenije, proces profesionalne orijentacije.

Kome je namenjena profesionalna orijentacija

Profesionalna orijentacija je namenjena svima koji se nalaze na nekakvoj profesionalnoj prekretnici, odnosno u trenutku kada bi trebalo da donesu odluku o tome čime će se u budućnosti baviti. Logično je da se onda PO, pre svega, tiče učenika 8. kao i završnih razreda srednjih škola i gimnazija. Za PO takođe mogu biti zainteresovani i odrasli koji žele da promene fakultet, a ako su pak diplomirali, njima PO može biti značajna ukoliko na primer žele da se prekvalifikuju, upišu neke nove studije. Ova grupa kandidata je, očekivano, najmanja. Novu grupu zainteresovanu za PO, dobili smo reformom visokog obrazovanja, a to su studenti koji završavaju osnovne i žele da upišu master studije.

Iz čega se sastoji

Posmatrano po susretima, PO se obično može podeliti na dva dela. Prilikom prvog susreta sa psihologom, kandidat rešava testove koji su za njegov uzrast i potencijalno zanimanje relevantni. Drugi susret je rezervisan za opsežan intervju o željama samog kandidata kada je izbor zanimanja u pitanju, njegovim radnim navikama, porodičnom miljeu, postignućima u prethodnim godinama školovanja, teškoćama koje je imao... Slika se konačno upotpunjuje tumačenjem rezultata sa testova.

Testovi se, kako smo već spomenuli, razlikuju u zavisnosti od uzrasta ali nekada i od samog zanimanja koje je u fokusu interesovanja. Ipak, postoje i sličnosti, bez obzira na uzrast, a one se odnose na tip testova koji se zadaju – testovi sposobnosti, testovi ličnosti i testovi koji ispituju profesionalna interesovanja.  

Ko donosi odluku

Kandidati često dođu na PO sa nerealnim očekivanjima. Dešava se da očekuju da će im psiholog dati gotovo rešenje, zapravo, odlučiti umesto njih samih. PO je osmišljena kao dodatni izvor informacija svim učenicima, studentima i odraslima kojima predstoji donošenje odluke o budućem zanimanju. S obzirom na to da je odluka vrlo značajna, jasno je da je i veoma kompleksna. Kandidati uzimaju u obzir razne informacije – o programima školovanja, reputaciji škola / fakulteta, mogućnosti zaposlenja... Informacije sa PO bi samo trebalo da upotpune taj mozaik kako bi se dobila celovita slika i lakše donela odluka. Dakle, odluku ne donose psiholozi, već sami kandidati. Psiholozi su tu da protumače testove, pruže podršku, rasvetle neke izbore kandidata sa drugačijih aspekata, koje oni sami nisu uzimali u obzir, konačno da pomognu kandidatu da shvati da li ide u pravom smeru kada je izbor zanimanja u pitanju.

Korišćenjem informacija sa profesionalne orijentacije, te adekvatnim izborom škola, povećavamo zadovoljstvo tokom školovanja, a pretpostavlja se i tokom obavljanja samog posla.

http://www.facebook.com/psiholog.jelena.milosevic

KO SU PSIHOTERAPEUTI?

U praksi se vrlo često srećemo sa brojnim nedoumicama o tome ko su stručnjaci koji pružaju psihološku pomoć. Naime, nekada je vrlo teško razlučiti koje su oblasti u kojima delaju određene profesije, koje su njihove kompetencije, koje su oni studije pohađali... Stvari se dodatno komplikuju, kada pored onih, standardno zbunjujućih (na primer razlika među psiholozima i psihijatrima) uvedemo pojam psihoterapeuta.

Psihoterapeuti mogu biti psiholozi, lekari, uglavnom psihijatri (mada ne nužno), socijalni radnici, defektolozi, andragozi, pedagozi. Dakle, psihoterapeuti su visoko obrazovani profesionalci iz različitih oblasti, koji žele da obogate svoju ličnost  i svoj repertoar veština i znanja, kako bi što bolje obavljali svoj posao. Psihoterapija se, onda, može shvatiti kao jedan vid specijalizacije koja doprinosi kvalitetu rada, uz znanja stečena tokom osnovnih studija.

Danas postoji veliki broj psihoterapijskih škola i pravaca koje se stručnjacima nude. Obično se izbor terapijskog pravca zasniva na nekim ličnim karakteristikama stručnjaka i slaganju sa teorijskom osnovom koja stoji u pozadini određene terapijske škole.

Zajedničko za različite terapijske škole je da sve imaju svoje određene programe po kojima se kandidati obrazuju. Takođe, u osnovi svih terapijskih škola uvek postoje određene teorijske postavke – filozofija na kojoj se temelje, ključni pojmovi koji su u fokusu, tehnike koje se koriste, terapijski ciljevi koji se u radu postavljaju... Tokom osposobljavanja za samostalni psihoterapijski rad, stručnjaci prolaze kroz ličnu analizu, odnosno rad na sebi sa svojim mentorom. I dok se na fakultetima stručnjaci prave masovno, uz ocenjivanje znanja, veština i akademskih rezultata koje su postigli, u formiranju psihoterapeuta, važan je razvoj ličnosti, odnosno veoma individualizovano praćenje napretka jednog stručnjaka. 

http://www.facebook.com/psiholog.jelena.milosevic

O PROBLEMIMA KOJI NAS VODE STRUČNJACIMA ZA PSIHOLOŠKU POMOĆ

Kako da znam da li treba da se obratim stručnjacima za psihološku podršku?

Da bismo odgovorili na ovo pitanje, prvo bi trebalo da damo kratak osvrt na to ko su sve bili klijenti psihologa, psihijatara i psihoterapeuta u prošlosti. Davnih dana, pogodnim klijentima su se smatrali pacijenti oboleli od teških psihotičnih poremećaja i istorijski gledano Krepelin je najvažniji za stavljanje ovih pacijenata u fokus interesovanja. Pojavom Sigmunda Frojda fokus se pomera na normalne neurotične pacijente. Konačno, kada Sas počinje da govori o problemima življenja kao o razlozima da se pojedinac obrati stručnjaku za psihološku pomoć, polje rada stručnjaka koji se bave psihičkim životom pojedinaca se znatno menja. I danas postoje klijenti iz prve i druge skupine koju smo spomenuli, ali oni, po nekim procenama čine samo četvrtinu učesnika terapijskog rada. Drugu četvrtinu čine stručnjaci koji kroz terapijski proces prolaze u sklopu svoje edukacije za psihoterapeute. Ostatak, odnosno polovina odlazi upravo na klijente sa problemima življenja. Dakle, danas se stručnjacima za psihološku pomoć obraćaju uglavnom ljudi sa svakodnevnim problemima, koji žele da unaprede svoj život.

Kakvi su to problemi koji nas vode do traženja stručne pomoći?

Kao što je Sas rekao, to su problemi življenja – interpersonalni odnosi, izbor zanimanja, razvod, seksualna disfunkcija, hronična bolest... Dakle, u mnogim stvarima iz svakodnevnog života može se videti motivacija koja nas vodi do traženja stručne pomoći. Međutim, postoji još jedan razlog, principijelni, koji može biti motivator, a koji je karakterističan za filozofiju življenja današnjih ljudi. Naime, savremeni čovek teži jednoj svestranosti, kompletnosti, teži tome da upozna sebe, da se stalno sobom bavi i kvalitet života uvek, iznova podiže na viši nivo, te otuda interesovanje za psihoterapiju i savetovanje.

Stručna pomoć kod osoba obolelih od malignih bolesti

Pored svakodnevnih problema koje osoba ima, nju dodatno muče i problemi vezani za bolest – susreće se sa brojnim zahtevima da promeni neke svoje dugogodišnje navike življenja, prolazi dugotrajne i iscrpljujuće tretmane, suočava se sa raznim strahovima koje pojava bolesti donosi...

Koje su dobiti od stručne pomoći?

Cilj obolele osobe je uvek ozdravljenje. Psihološka pomoć i podrška zasigurno mogu da služe tom cilju. Kada sa stručnjakom reši ono što je na psihološkom planu muči, obolela osoba onda svoju energiju može da usmeri na sve ono što joj je u procesu lečenja važno. Na taj način, tražeći pomoć, obolela osoba zapravo pomaže sebi, jer razrešenje konflikta na jednom planu, psihološkom, osobi omogućava da se sa više snage uhvati u koštac sa drugim, zdravstvenim problemima koje ima. Takođe, stručnjak kog obolela osoba odabere može biti veoma važan izvor podrške i optimizma, što procesu lečenja svakako može samo doprineti u pozitivnom smeru.

http://www.facebook.com/psiholog.jelena.milosevic